Zbog čega je bitna redovna analiza krvi?
Svi znamo da je zdravlje najvažnije i da ono nema cenu, međutim, katkad zaboravljamo koliko i nekim preventivnim aktivnostima možemo da delujemo na njegovo očuvanje. Jedan od načina jeste i analiza krvi, koju redovno treba sprovoditi, bar jednom godišnje, dok je poptuno neophodna kada već imamo neke tegobe.
Kontinuirana kontrola
Bez obzira na uzrast, redovna analiza krvi je izuzetno važna i spada u sistematske preglede koji se sprovode u određenim životnim intervalima. Postoji niz parametara koji se prate, te tako omogućuje blagovremeno otkrivanje brojnih oboljenja ili predisponiranosti za njih.
Ako je sprovodimo i onda kada nemamo neke zdravstvene probleme, za naše zdravlje činimo više nego što isprva mislimo jer je brzo i blagovremeno delovanje katkada ključno. Kako je ceo proces uzorkovanja jednostavan, a rezultati se dobijaju uglavnom brzo, treba da postane deo rutine i faktički obaveza, deo nege i brige o sebi.
Ispitivanje stanja organizma
Preko analize krvi mogu se otkriti brojni poremećaji koji nastanu u organizmu jer nam ona svedoči praktično o našem zdravstvenom stanju, o svim organima pojedinačno, njihovom funkcionisanju i eventualnim problemima. Pomoću nje se utvrđuju raznorazne infekcije i oboljenja i to na osnovu prisustva/odsustva njenih sastavnih elemenata koji se pojedinačno ispituju, na primer enzima ili proteina i dr.
Pored opšte krvne slike, po savetu i preporuci lekara nekada se rade i neke specifične analize krvi ili se ispituju određeni segmenti. Svi elementi imaju referentne vrednosti, a odstupanje od optimalne koncentracije ključno je za definisanje problema i dobijanje potonje adekvatne terapije. Nekada se blagi poremećaji mogu regulisati i samo ishranom ili promenom stila života, katkada su i medikamenti potrebni, jedan ili više njih, ali je svakako prvi korak upravo u ovom ispitivanju.
Dijagnostikovanje
Postoji više vrsta analiza krvi, a među najčešćima jesu biohemijske kojima se prati glukoza, gvožđe, bilirubin, enzimi i dr. Specifičnosti koncentracije krvih zrnaca, sa druge strane, utvrđuju se hematološkim analizama krvi. Na isti način se proveravaju i hormoni štitne žlezde kao i svi drugi i utvrđuju brojni hormonalni problemi.
Krvna analiza je ključ u dijagnostikovanju problema jer se njome predočava stanje našeg organizma, a lekar potvrđuje ili opovrgava prethodno iznete pretpostavke na osnovu opisa simptoma koje dobija od pacijenata. Praćenje zdravstvenog stanja, put ozdravljenja i oporavka takođe se postiže upravo analizom krvi.
Procedura i rezultati
Da bi dobijeni rezultati bili validni i verodostojni veoma je važno ispoštovati proceduru, tačnije obaviti pravilno uzorkovanje. Za pacijenta to obično znači da treba da se adekvatno pripremi pre uzorkovanja, te tako ako se proverava glukoza, krv se vadi u jutarnjim časovima nakon gotovo 12 sati apstiniranja od jela i slatkih napitaka. Obično se uzorak uzima iz vene ruke, eventualno iz prsta, dok kod bebe to može biti i iz pete.
Gde obaviti?
Obično se analiza krvi obavlja po uputu lekara, mada se može obaviti i na osnovu sopstvene inicijative. Ona se realizuje u domovima zdravlja, bolnicama i zasebnim laboratorijama. Ipak, prethodno je neophodno da se raspitamo o pripremi i da potom odgovarajuće postupamo pre, tokom i nakon uzorkovanja. Najbitnije je da nam rezultate protumači lekar, pa makar potvrdio da nam je sve u najboljem redu.
